Perfuziona scintigrafija miokarda

Vrlo značajana dijagnostička metoda, posebno u slučajevima u kojima postoji sumnja na ishemiju miokarda koju je teško dokazati na drugi način, predstavlja perfuziona scintigrafija miokarda. Na kom principu se bazira i kako se izvodi, objašnjava dr Emil Matovina, specijalista nuklearne medicine sa Instituta za onkologiju Vojvodine.

 Emil Matovina

Dr Emil Matovina

Šta je perfuziona scintigrafija miokarda?

Perfuziona scintigrafija miokarda je neinvazivna, nuklearno-medicinska dijagnostička metoda koja se zasniva na slikovnom prikazu rasporeda radiofarmaka u miokardu, zavisno od njegove prokrvljenosti.  Radiofarmak predstavlja hemijsko jedinjenje obeleženo radioaktivnim izotopom. Nakon intravenske aplikacije radiofarmaka, isti se raspoređuje po celom organizmu a njegovo nakupljanje u miocitima srazmerno je protoku kroz koronarne arterije. Detektovanje radioaktivnosti, koje nastaje raspadom radioizotopa, nakon vezivanja za ciljni organ (u konkretnom slučaju srce) se vrši pomoću gama kamere, čime se dobija slika rasporeda radioaktivnosti, a samim tim i slika prokrvljenosti srčanog mišića.

Snimanje se može vršiti na dva načina, planarnom scintigrafijom i SPECT scintigrafijom. U današnje vreme za perfuzionu scintigrafiju miokardanajčešće se koristi SPECT (single photon emission computed tomography) kojom se dobija trodimenzioni prikaz miokarda, kao i prikaz preseka u tri ravni, a time omogućava detekcija manjih ispada perfuzije, preciznija lokalizacija i tačnija procena veličine ishemije. Ukoliko je moguće, snimanje se sprovodi uz sinhronizaciju sa EKG-om (gated-SPECT) čime se uz perfuziju dobijaju informacije i o ejekcionoj frakciji i kontraktilnosti miokarda.

Danas su najčešće korišćeni radiofarmaci u perfuzionoj scintigrafiji mikarda 99mTc- sestamibi i 99mTc-Tetrofosmin, a aplikovane aktivnosti i osobine ovih radiofarmaka su takve da je doza zračenja koju pacijent primi tokom pregleda manja od one koju bi primio klasičnim CT snimkom grudnog koša. Aplikovana radioaktivnost se zahvaljujući prirodnom raspadu radioizotopa i izbacivanjem od strane organizma kratko zadržava u pacijentu.

oziljak preseci

ožiljak Volume Curve

Kada se radi perfuziona scintigrafija miokarda?

Prema Američkom udruženju nuklearne kardiologije (ASNC), indikacije za perfuzionu scintigrafiju mikoarda su podeljene u pet grupa:

1. Dijagnostika bolesti koronarnih arterija

  • Detekcija postojanja koronarne bolesti
  • Lokalizacija ishemije (koronarna teritorija)
  • Određivanje težine ishemije

2. Procena uticaja detektovane stenoze koronarne arterije na regiju koju ishranjuje (fiziološki značaj stenoze)

3. Razlikovanja vijabilnog (živog) ishemičnog miokarda od ožiljka

4. Procena rizika i stratifikacija rizika

  • Nakon infarkta miokarda
  • Preoperativno, u slučaju velikih operacija kod pacijenata koji mogu biti u riziku od koronarne bolesti i koronarnih događaja

5. Monitoring efekta lečenja

  • Nakon revaskularizacije koronarnih arterija (bajpas hirurgija ili stent)
  • Medikamentozna terapija kod kongestivne srčane slabosti ili angine
  • Promena stila života

Izvođenje procedure perfuzione scintigrafije miokarda i priprema pacijenta

Perfuziona scintigrafija mikoarda se izvodi u dve faze, u uslovim stresa i u uslovima mirovanja. Stres je moguće indukovati fizičkim opterećenjen (ergobicikl, traka) ili farmakološki, aplikacijom lekova koji kao krajnji efekat imaju dilataciju koronarnih krvnih sudova (dipiridamol, adenozin, dobutamin). Sama procedura ne zahteva posebu pripremu. Pre izvođenja testa opterećenja potrebno je izbegavati obilne obroke. Potrebno je povući lekove koji mogu ometati reakcije na test opterećenja, a pacijent treba da se uzdrži od lekova i pića koji sadrže kofein. Postoji veći broj protokola koji se mogu modifikovanti na različinte načine, u zavisnosti od vrste radiofarmaka koji se koristi, načina opterećenja, instrumentacije i organizacije ustanove u kojoj se snimanje izvodi. U fazi stresa, u trenutku maksimalnog postignutog opterećenja, intravenski se aplikuje radiofarmak u aktivnosti od 370MBq do 740MBq koji se unutar miokarda raspoređuje srazmerno trenutnom protoku kroz koronarne arterije. U slučaju dvodnevnog protokola, ista aktivnost se aplikuje drugi dan u fazi mirovanja. Ukoliko je potrebna procena vijabilnosti, u fazi mirovanja, preporučuje se administracija nitroglicerina pre aplikacije radiofamrka. Snimanje se vrši 30-60 minuta nakon aplikacije 99Tc-Sestamibi ili 15-30 minuta nakon aplikacije 99Tc-Tetrafosmin, pomoću tomografske gama kamere. Pacijent leži na leđima u osi rotacije gama kamere, sa srcem u vidnom polju, koja obično rotira pun krug sa pomacima od 3 stepena. Snimanje traje od 20-30 minuta. 

Kako se rezultati SPECT-a analiziraju?

Nakon završetka snimanja lekar pristupa obradi dobijenih snimaka. Dobijeni rezultati mogu biti prikazani kvalitativno i semikvantitativno (pomoću većeg broja dostupnih softvera). Vizuelnom inspekcijom se procenjuje debljina zidova, kao i ravnomernost distribucije radiofarmaka. U slučaju uredne perfuzije distribucija radiofarmaka je homogena, a koronalni preseci leve komore imaju oblik prstena dok su aksijalni i sagitalni preseci u obliku potkovice. U slučaju prisustva defekta perfuzije, isti se prikazuje kao zona smanjene ili odsutne distribucije radiofarmaka, kada je potrebno opisati njegovu veličinu, stepen i lokalizaciju.

SPECT reverzibilna ishemija

Distribucija radiofarmaka se za određenu regiju miokarda opisuje se kao:

  • Normala: >70%
  • Blago redukovana: 69-50%,
  • Umereno redukovana: 49-30%
  • Teško redukovana: 29-10%
  • Odsutna: <10%,

dok se veličina defekta opisuje kao mala, umerena i velika.

SPECT oziljak

Jedan od mogućih prikaza rezultata perfuzije miokarda je putem polarnih mapa gde je leva komora šematski prikazana u vidu koncentričnih prstenova, tako da spoljašnji odgovaraju bazi a centralni vrhu leve komora. Opisani prstenovi su podeljeni najčešće na 17 segmenata. 

Svakom od segmenata dodeljuje se skor od 0 za normalnu perfuziju do 4 za odsustvo perfuzije, na osnovu čega se računaju “Summed stress score” (SSS), “Summed rest score” (SRS) i “Summed difference score” (SDS), za koje je pokazano da imaju prognostički značaj.

Poređenjem rezultata perfuzije dobijenih u stresu i miru, procenjuje se reverzibilnost defekta perfuzije. U slučaju da je defekt prisutan tokom stresa, a odsutan ili znatno manji u miru, isti se definiše kao reverzibilan (odnosno stresom idukovan) što ukazuje na ishemiju opisanog područja miokarda. Fiksni defek perfuzije ukazuje na najverovatnije prisustvo ožiljnog tkiva, dok potpuno odsustvo perfuzije u miru može da ukazuje na odsustvo vijabilnog tkiva u području viđenog defekta.

SPECT reverzibilni defekt

Pogledajte još…