Nema ili asimptomatska ishemija miokarda

Ishemija je pojam koja ukazuje na postojanje disbalansa između količine krvi bogate kisionikom koja pristiže u određeni organ i potreba tog organa za hranljivim materijama. Tokom ishemije, metabolički zahtevi organa nisu ispunjeni što može voditi ozbiljnim reperkusijama po vijabilnost organa pa i organizma.

Šta je ishemija miokarda?

Ishemija je stanje u kome postoji ograničen protok krvi bogate kiseonikom do određenog dela tela, tkiva ili organa. Ishemija srca (ishemija miokarda) odnosi se na pojavu nedovoljnog ili, čak i potpuno odsutnog, protoka krvi i hranljivih materija kroz srčani mišić.

Ishemija srca se dešava kada se arterija na kratko suzi ili blokira, sprečavajući da krv bogata kiseonikom dopre do srčanog mišića. Ako je ishemija teška ili traje predugo, ona može prouzrokovati srčani udar (infarkt miokarda) i može dovesti do iznenadne srčane smrti. U većini slučajeva privremeni nedostatak krvi u srcu uzrokuje bol u vidu angine pektoris. Postoje situacije kada ishemije nije praćena pojavom anginoznog bola. Ovi slučajevi se nazivaju tiha ili nema ishemija (silent ischemia).

Tiha ishemija takođe može poremetiti srčani ritam. Nenormalni ritam poput ventrikularne tahikardije ili ventrikularne fibrilacije mogu ometati pumpanje srca i mogu izazvati nesvesticu ili čak iznenadnu srčanu smrt.

Razlozi i stanja koja mogu izazvati ishemiju miokarda uključuju:

  • Bolest koronarnih arterija (ateroskleroza). Plakovi sastavljeni uglavnom od holesterola nakupljaju se na zidovima arterija i ograničavaju protok krvi. Ateroskleroza je najčešći uzrok ishemije miokarda.
  • Krvni ugrušak. Plakovi koji se razvijaju kod ateroskleroze mogu da puknu, dovodeći do nastanka krvnog ugruška. Ugrušak može blokirati arteriju i dovesti do iznenadne, ozbiljne ishemije miokarda, što rezultira srčanim udarom. Retko, krvni ugrušak može putovati u koronarnu arteriju sa drugog mesta u telu.
  • Spazam koronarnih arterija. Ovo privremeno stezanje mišića u zidu arterije može na kratko smanjiti ili čak sprečiti protok krvi u delu srčanog mišića. Spazam koronarnih arterija je neuobičajen uzrok ishemije miokarda.

Bol u grudima povezan sa ishemijom miokarda može biti provociran i izazvan:

  • Fizičkim naporom
  • Emocionalnim stresom
  • Hladnim vremenom (niska temperatura)
  • Upotrebom kokaina
  • Konzumiranjem teškog ili obilnog obroka
  • Seksualnim odnosima

ishemija plak

Koliko je česta nema ishemija i ko su osobe koje su u opasnosti?

Američko udruženje za srce procenjuje da 3 do 4 miliona Amerikanaca ima epizode ​​tihe ishemije. Ljudi koji su ranije imali srčani udar ili oni koji imaju dijabetes (šećernu bolest) posebno su izloženi riziku od razvoja neme ishemije. Bolest srčanog mišića (kardiomiopatija) uzrokovana nemom ishemijom jedan je od najčešćih uzroka srčane insuficijencije u Sjedinjenim Državama.

Glavni faktori rizika uključuju:

Koji su simptomi neme ishemije?

Tiha ishemija nema simptome zbog čega se i zove asimptomatska ishemija. Ali istraživači su otkrili da ako imate epizode ​​primetnog bola u grudima (anginozne tegobe), možda imate i epizode ​​tihe ishemije.

Kada se simptomi pojave, najčešći su pritisak ili bol u grudima, tipično na levoj strani tela (angina pektoris). Ostali znaci i simptomi - koje bi žene, starije osobe i osobe sa dijabetesom mogle češće doživeti - uključuju:

  • Bol u vratu ili vilici
  • Bol u ramenu ili ruci
  • Ubrzan rad srca
  • Kratkoća daha kada ste fizički aktivni
  • Mučnina i povraćanje
  • Znojenje
  • Umor

Kako se dijagnostikuje nema ishemija?

Sledeći testovi mogu se koristiti za dijagnozu neme ishemije:

  • Stres test opterećenja može pokazati protok krvi kroz vaše koronarne arterije kao odgovor na povećane fizičke zahteve.
  • EKG Holter monitoring – praćenje i beleženje vašeg pulsa i ritma tokom perioda od 24 sata (ili duže), tako da lekari mogu da vide da li ste imali epizode ​​tihe ishemije.

dijagnostika ishemije miokarda

Konova (Cohn) klasifikacija neme ishemije

Pacijenti sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja uključuju one sa stabilnom anginom, nestabilnom anginom, postinfarktnom anginom ili varijantnom anginom; oni koji su preživeli srčani zastoj ili su imali transplantaciju srca ili perkutanu koronarnu intervenciju ili bajpas operaciju; i oni koji imaju dijabetes (šećernu bolest) ili višestruke faktore rizika za koronarnu bolest.

Prema Konovoj klasifikaciji (Cohn classification), pacijenti sa nemom ishemijom su stratifikovani u tipove I, II ili III:

  • Nema ishemija tipa I je najmanje učestao oblik. Pojavljuje se kod asimptomatskih pacijenata sa opstruktivnom bolesti koronarnih arterija koji ni u jednom trenutku ne osećaju anginozne simptome.
  • Nema ishemija tipa II najčešće se javlja kod pacijenata sa dokumentovanim prethodnim infarktom miokarda.
  • Tip III je najčešći oblik; javlja se kod pacijenata sa hroničnom stabilnom anginom, nestabilnom anginom ili varijantnom anginom.

Kako se leči ishemija?

Lečenje ishemije je slično lečenju bilo kog oblika kardiovaskularnih bolesti i obično započinje sledećim promenama u načinu života:

  • Ako pušite, prestanite. Prvi i osnovni korak
  • Kontrolišite visok krvni pritisak, holesterol i dijabetes
  • Ograničite količinu alkohola koju konzumirate
  • Usvojite zdrave navike ishrane
  • Započnite program vežbanja koji je odobrio vaš lekar
  • Lekovi i hirurgija

Osnovni cilj lečenja jeste poboljšati protoka krvi kroz srce, sa jedne strane, i smanjiti potrebe srčanog mišića za kiseonikom. Drugim rečima, potrebno je naći balans između maksimalno mogućeg priliva krvi u srce i smanjenja zahteva srčanog mišića za kiseonikom. Lekar vam može prepisati aspirin, antikoagulanse ili druga sredstva za razređivanje krvi kako bi sprečio stvaranje krvnih ugrušaka. Kiseonik preko maske se može aplikovati kako bi se povećala količina kiseonika u krvi koja i dalje teče kroz vaše srce. Lekovi protiv bolova mogu se koristiti za optimizaciju bola.

Neki pacijenti uzimaju lekove koji usporavaju rad srca, otvaraju i opuštaju krvne sudove, ili na drugi način smanjuju opterećenje srca. Većina pacijenata dobro reaguje na ove lekove. Oni pacijenti kod kojih postoji ishemija uprkos primenjenoj medikamentnoj terapiji zahtevaju neki oblik invazivnije lečenja koji podrazumeva perkutanu koronarnu intervenciju (PCI) – stent ili operaciju bajpasa koronarne arterije (bajpas hirurgija srca).

ishemija lecenje

Izvor: THI

Pogledajte još…