Srčana slabost

Srčana slabost je vrlo ozbiljna kardiovaskularna bolesti i to kako u odnosu na broj bolesnika koji boluje od srčane slabosti, tako i po simptomatologiji koju karakteriše ova bolesti, ali isto tako i po modalitetima lečenja srčane slabosti koji se kreće od terapije lekovima pa sve do implantacije srčanih pumpi transplantacije srca. Razgovaramo sa dr Jakovljevićem i prof. MacGowan-om.

Šta je srčana slabost?

Srčana slabost je bolest koja se karakteriše nedovoljnom funkcijom srčane pumpe. Iako može da ima mnogobrojne uzroke, jednom kada se razvije, ima ustaljenu kliničku sliku i slične simptome. Srčana slabost je dugotrajno stanje koje se vremenom pogoršava. Ona se ne može izlečiti, ali uz lečenje i promene načina života, mnogi ljudi mogu imati dobar kvalitet života. Može se pojaviti u bilo kojem dobu, ali je najčešća kod starijih ljudi. Prema najnovijim procenama, smatra se da oko 1-2% populacije u razvijenim zemljama boluje od srčane slabosti, dok među osobama starijim od 70 godina gotovo svaka deseta ima ovo oboljenje.

Kako se prepoznaje srčana slabost?

Srčana slabost usled gore navedenih mehanizama izaziva različite tegobe kod pacijenata. Ove tegobe mogu nastati naglo kada se zovu akutne, ili mogu biti dugotrajne sa postepenim pogoršavanjem kada se nazivaju hronične.

Najčešći simptomi srčane slabosti obuhvataju:

Ubrzano zamaranje prilikom napora ili u miru: Srce nije u mogućnosti da dostavi dovoljnu količinu krvi bogate kiseonikom do mišića i drugih organa u telu. Zbog ovoga se mišići brže zamaraju pa se javljaju osećaj slabosti, nedostatak fizičke snage i smanjena kondicija.
Otežano disanje: Nedostatak vazduha i poremećaj disanja nastaju zbog nakupljanja viška tečnosti u plućima, dominantno zbog slabosti leve strane srca. Ovaj višak tečnosti prepunjava pluća, što otežava normalan prelazak kiseonika iz vazduha u krv. U najtežim slučajevima može se javiti i gušenje. Karakteristično je to da je nedostatak vazduha najizraženiji u ležećem položaju, a da se nakon ustajanja u sedeći položaj tegobe smanjuju.
Oticanje nogu: Slabost srca, osim u plućima, može izazvati nakupljanje tečnosti i u drugim delovima tela. Otoci su najizraženiji u predelu članaka i stopala, a mogu se proširiti i na potkolenice. Najčešće su praćeni porastom telesne težine, opet zbog nakupljanja viška tečnosti u organizmu. Otoci takođe mogu biti prisutni u predelu stomaka i na rukama.
Osećaj slabosti i umora: nastaje kao rezultat nemogućnosti srčane pumpe da dostavi dovoljnu količinu krvi telu i mišićima

Druge tegobe koje se mogu javiti su:

Ubrzan ili nepravilan srčani rad (aritmija)
Učestalo mokrenje tokom noći
Vrtoglavica i nesvestica
Suv nadražajni kašalj
Gubitak apetita

U slučaju prisustva gore navedenih tegoba, potrebno je javiti se lekaru. Tada će lekar pregledati pacijenta i uputiti ga na dodatne analize i dijagnostičke pretrage koje imaju za cilj da utvrde stanje srca, tačnu dijagnozu i uzrok bolesti, a na osnovu toga odrede i plan lečenja. Ove pretrage obuhvataju laboratorijske analize, EKG, ultrazvučni pregled srca (ehokardiografija), RTG snimak srca i pluća, test fizičkim opterećenjem (ergometrija) i kateterizaciju srca.

Šta izaziva srčanu slabost?

Najčešći uzorci nastanka srčane slabosti su:

Srčani udar (infarkt miokarda)
Visok krvni pritisak
Kardiomiopatija – bolest srčanog mišića koja može biti različite etiologije

Mnoga su stanja i oboljenja koja dovode do srčane slabosti. Najčešće je to bolest koronarnih arterija koje zbog ateroskleroze ne mogu da snabdeju srčani mišić potrebnom količinom kiseonika, pa se on oštećuje, a u težim slučajevima može razviti i srčani udar (infarkt miokarda).

Urođene srčane mane koje su prisutne od rođenja mogu dovesti do razvoja srčane slabosti. Sa druge strane, stečene srčane mane koje se razvijaju tokom života, takođe mogu biti uzrok srčane slabosti. Ovo su obično različita oštećenja i poremećaji srčanih zalistaka, koji svojim nepravilnim radom opterećuju srce i izazivaju njegovo slabljenje.

Visok krvni pritisak, ukoliko traje dugo vremena i ne leči se adekvatno, može oštetiti funkciju srca i dovesti do srčane slabosti. Dalje, srčana slabost može biti izazvana oštećenjem srčanog mišića različitim mehanizmima među čije uzroke spadaju infekcije, primena citostatika, kao i prekomerna upotreba alkohola i droge.

Postoje brojni faktori rizika koji svojim prisustvom potpomažu nastanak srčane slabosti. Što ih više ima i što duže traju, veća je verovatnoća da će se javiti oštećenje srčanog mišića. Neki od najznačajnijih su:

Pušenje
Bolest srčanih zalistaka
Gojaznost
Manjak fizičke aktivnosti
Šećerna bolest
Hronična bubrežna slabost
Malokrvnost (anemija)
Virusne infekcije
Prekomerno konzumiranje alkohola
Amiloidoza
Poremećaji štitaste žlezde

Šta je moguće uraditi kako bi se ublažila srčana slabost?

Srčana slabost je obično hronična bolest koja zahteva dugoročno lečenje. Uprkos tome, dobrim i kvalitetnim lečenjem može se ostvariti značajno poboljšanje, pa čak i potpuni prestanak tegoba. Za postizanje ovoga neophodna je kako stručnost i iskustvo lekara, tako i velika disciplina i istrajnost pacijenta u pridržavanju zdravom načinu života i redovnom uzimanju propisane terapije. Na prvom mestu, neophodno je da pacijent kod koga se ustanovi postojanje srčane slabosti shvati o kakvom se oboljenju radi i da u skladu sa tim prilagodi svoj stil života, promeni životne navike i eliminiše faktore rizika.

Fizička aktivnost je veoma važna za bolesnike sa srčanom slabošću. Potrebno je biti aktivan i redovno raditi lagane fizičke vežbe, a posebno se preporučuju svakodnevne šetnje u skladu sa mogućnostima i kondicijom. Sa druge strane, treba izbegavati težak napor kao što je dizanje velikog tereta ili iscrpljujući fizički rad, koji naglo i iznenada dovode do velikog opterećenja srca.

Gojaznost i višak kilograma pojačano iscrpljuju srce, tako da je poželjno izgubiti višak kilograma i telesnu težinu dovesti u normalu. Ishranu je potrebno korigovati tako da se smanji unos soli, masne hrane i šećera. Dnevni unos soli ne bi smeo da premašuje 2 g. Poželjno je u dijetu uvrstiti što više namirnica bogatih vlaknima, kao što su voće i povrće. Kod izbora hleba i testa neuporedivo je zdravije koristiti ona pripremljena od celog zrna, a izbegavati proizvode od belog brašna. Kod težih slučajeva sa uznapredovalim oblicima srčane slabosti mora se ugraničiti i unos tešnosti kako ne bi došlo do prekomernog nakupljanja u organizmu.

Prestanak pušenja je obavezan! Upotreba duvana je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj i pogoršanje srčane slabosti, zbog čega je pušenje kod svih oblika srčane slabosti apsoutno zabranjeno. Alkohol, koji je takođe jedan od faktora koji oštećuju srčani mišić, takođe je poželjno izbegavati.

Pored svih gore navedenih mera, vrlo važan deo terapije srčane slabosti čine lekovi. Danas je u upotrebi veoma široka paleta najrazličitijih medikamenata, od kojih su za lečenje srčane slabosti najznačajniji lekovi koji izbacuju višak tečnosti iz organizma (diuretici), lekovi koji smanjuju opterećenje srca i snižavaju srčanu frekvencu (beta-blokatori) i lekovi koji snižavaju krvni pritisak (ACE-inhibitori).

Zahvaljujući najnovijim dostignućima moderne medicine i velikom napretku na polju razvoja novih tehnologija, danas je neke oblike srčane slabosti moguće lečiti brojnim uređajima i mehaničkim pumpama koje potpomažu ili u potpunosti zamenjuju srčanu funkciju. Za najteže oblike bolesti, transplantacija srca i dalje predstavlja jedino definitivno i trajno rešenje.

Šta je LVAD i koje je mesto mehaničke cirkulatorne potpore u lečenju hronične srčane slabosti

Kako živeti kao pacijent sa srčanom slabosti

Simptomi srčane slabosti mogu otežati obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Podelite vaše obaveze i zadatke u manje celine, možda će ovakva organizacija posla učiniti da neki poslovi traju duže, ali razbijanje poslova na manje zadatke može pomoći - a to znači da i dalje možete raditi ono što želite. Recite lekarima i medicinskim sestrama o tome kako se osećate i o načinima na koji srčana slabost utiče na vaš svakodnevni život. Oni će možda biti u mogućnosti da vam prilagođavanjem lekovapoboljšaju kvalitet vašeg života.

Emotivno blagostanje

Normalno je da se povremeno osećate potišteno ili tužno. Možda se osećate potišteno u vezi sa simptomima i ograničenjima koje vam je bolest nametnula, ili osećate da nemate kontrolu nad svojim životom.

Nekim je ljudima teško živeti sa nesigurnošću koja donosi srčana slabost. Ali saznjanja o vašem stanju i uključivanje vas kao bolesnika u proces donošenja odluka o vašem lečenju će vam pomoći da se osećate da imate kontrolu i možda će vam pomoći da se oslobodite anksioznosti. Takođe je važno razgovarati o pitanjima koja vas muče sa porodicom i bliskim prijateljima.

Stres na različite načine utiče na različite ljude. Ljudi koji ne podnose dobro svoj stres mogu se okrenuti nezdravim navikama kao što su pušenje, konzumiranje alkohola ili konzumiranje nezdrave hrane. Znajući šta dovodi do stresa u vašem slučaju, može pomoći da se rešite problema.

Pronalaženje zdravih načina suočavanja sa stresom i učenje načina i tehnika opuštanja od stresa može vam pomoći da utičete na vašu osnovnu bolestu, srčanu slabost.

MAGGIC Risk Score - procena dužine života kod bolesnika sa srčanom slabosti

Srčana slabost sa očuvanim ejekcionom frakcijom je stanje koje nije retko i čije je prisustvo povezano sa značajnom smrtnošću. Kalkulator proistekao iz globalne meta-analize koju je sprovela grupa za hroničnu srčanu slabost - (MAGGIC) Risk Score - predviđa rizik od smrtnosti kod odraslih pacijenata. Kalkulator bi trebalo uzeti sa rezervom budući da još nije eksterno potvrđen za pacijente sa smanjenom ejekcionom frakcijom.