Hrana kao lek

Savremen način života doprineo je značajnoj izloženosti brojnim faktorima rizika, za koje je dokazano da imaju uticaj na funkcionisanje svih sistema i organa čoveka, uključujući i kardiovaskularni sistem. Čovek je u svakodnevnoj interakciji sa životnom sredinom koja ga okružuje izložen brojnim fizičkim, hemijskim, biološkim i psihosocijalnim štetnostima koje mogu doprineti nastanku različitih kardiovaskularnih bolesti i to kako u akutnom tako i u hroničnom obliku.

U moru preporuka o pravilnoj ishrani i zdravim izborima, ponekad ostane nejasno koji obrazac ishrane prihvatiti, koliko namirnica biljnog porekla u našoj ishrani je dovoljno, zbog čega su važne i namirnice životinjskog porekla, možemo li bez njih i da li ćemo zadovoljiti potrebe u svim hranljivim i zaštitinim materijama ukoliko ih u potpunosti eliminišemo iz ishrane?

Nepravilna ishrana predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak različitih hroničnih bolesti, posebno kardiovaskularnih. Unos hrane bogate zasićenim mastima (prvenstveno iz namirnica životinjskog porekla, što je odlika ishrane stanovništva našeg podneblja), sa visokim sadržajem miristinske i palmitinske kiseline i trans oblicima nezasićenih masnih kiselina, prevelik unos soli, prekomeran unos alkohola i gojaznost kao posledica neuravnoteženog unosa i potrošnje energije, doprinose povećanju rizika.

Primarni zadatak nauke, nutritivne imunologije, jeste da uspostavi uzročno-posledičnu vezu između pojedinih komponenata u ishrani čoveka i funkcionisanja imunološkog sistema. Glavne funkcije imunološkog sistema, kao glavnog temelja odbrane ljudskog organizma, su da zaštiti domaćina od infekcije mikroorganizmima (bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima) kao i od njihovih toksina, da odstrani oštećene i izmenjene (npr. tumorske) ćelije i tkiva.

Sigurno ste već čuli da su dijetna vlakna značajna u postizanju i očuvanju dobrog zdravlja. Zbog čega je tako? Dijetna vlakna prisutna u voću, povrću, proizvodima od celog zrna žitarica i mahunarkama najpoznatija su po ulozi u sprečavanju i olakšavanju simptoma opstipacije (zatvora). Međutim, hrana bogata dijetnim vlaknima pruža i brojne druge zdravstvene koristi kao što su regulacija telesne mase, smanjenje rizika za nastanak dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti kao i pojedinih vrsta karcinoma različitih lokalizacija.