Moderna kardiologija se ne može zamisliti bez prikaza strukture i funkcije srca i velikih krvnih sudova. Imidžing metoda koja je najzastupljenija i koja se rutinski izvodi u svim kardiološkim ambulantama jeste ehokardiografija ili ultrazvuk srca. Brojne su informacije koje dobijamo ovi pregledom. Međutim, koje su napredne tehnike primene ultrazvuka u kardiologiji i koje informacije možemo dobiti naprednim ehokardiografskim pregledima, saznajemo od dr Snežane Stojšić.

Značajan broj kardiovaskularnih bolesnika istovremeno ima poremećaj funkcije štitaste žlezde. Zapravo, funkcija štitaste žlezde, u pojedinim slučajevima, može dramatično uticati na funkciju kardiovaskularnog sistema. O mehanizmima interakcije razgovaramo sa doc. dr Branislavom Ilinčić.

Uvek aktuelna i svakim danom sve više značajna tema odnosi se na povezanost između kardiovaskularnih bolesti i zagađenja vazduha. Dokazi su nepobitni, zagađenje vazduha se danas smatra jednim od najznačajnijih urbanih faktora rizika za zdravlje čoveka. Doc. dr Nataša Dragić pojašnjava ove odnose i definiše načine na koje možemo da se zaštitimo.

Poslednjih godina zagađenje vazduha i uticaj na zdravlje ljudi postali su važno pitanje u globalnim okvirima. Devet od deset ljudi širom sveta udiše zagađeni vazduh. Prema nedavnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, više od 20% svih smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti uzrokovano je zagađenjem vazduha - više od tri miliona smrtnih slučajeva svake godine – pri čemu ove cifre imaju tendenciju daljeg rasta. O ovom, veoma značajnom problemu, razgovaramo sa prof. dr Katarinom Paunović.

Srce i mozak su blisko povezani u svojoj funkciji, a mi tek počinjemo da shvatamo značaj i razmere interakcije ova dva organa. Svakim danom se povećava fundus znanja koje ukazuje da je terapijski modalitet koji se nudi kroz zajednički i objedinjen (integrativan) klinički pristup, presudan za lečenje i spašavanje života pacijenata. Više o temi neurokardiologije, razgovaramo sa prof. dr Branislavom Milovanovićem, internistom-kardiologom, šefom Neurokardiološke laboratorije Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”, predsednikom Udruženje za neurokardiologiju Srbije i članom Evropske akademije nauka i umetnosti.

Vrlo značajana dijagnostička metoda, posebno u slučajevima u kojima postoji sumnja na ishemiju miokarda koju je teško dokazati na drugi način, predstavlja perfuziona scintigrafija miokarda. Na kom principu se bazira i kako se izvodi, objašnjava dr Emil Matovina, specijalista nuklearne medicine sa Instituta za onkologiju Vojvodine.

Održavanje optimalne oralne higijene važan je deo vašeg celokupnog zdravlja. Zube je potrebno prati odgovarajućom četkicom i pastom dva puta dnevno na pravilan način, i uz redovno korišćenje konca za zube. Ako imate određena kardiovaskularna stanja, trebalo bi da obavestite svog stomatologa o lekovima koje uzimate. Otkrijte zašto pranje zuba može da pomogne kardiovaskularnom sistemu i pronađite odgovore na neka uobičajena pitanja o povezanosti zdravlja usta i zuba i srca. 

Elektrofiziološkim ispitivanjem (Electrophysiology study -EPS) se testira električna aktivnost srca kako bi se otkrilo odakle dolazi i potiče aritmija. Rezultati mogu pomoći vama i vašem lekaru u odluci koji je pravi modelitet lečenja u smislu da li vam je potrebna kateterska ablacija, pejsmejker, implantabilni kardioverter defibrilator (ICD), ili lečenje medikamentima. Ovo ispitivanje je invazivno, a odvija se u laboratoriji za kateterizaciju srca. Pacijent je za vreme intervencije najčešće u stanju analgosedacije.

Plućna hipertenzija je širok, sveobuhvatni naziv za grupu nekoliko hroničnih bolesti koje pogađaju srce i pluća. Kod plućne hipertenzije, arterije koje sprovode krv od srca do pluća se sužavaju iz, do sada, još nepoznatih razloga. Srce se bori da pumpa krv kroz sužene arterije rezultujući visokim krvnim pritiskom u plućima u uvećanjem srca. O različitim aspektima ove bolesti razgovaramo sa prof. dr Arsenom Ristićem.

Tema koja je vrlo aktuelna i koja je u ehokardiografskim krugovima razvila svoj puni potencijal jeste dijastolna funkcija odnosno disfunkcija leve komore. Prof. dr Aleksandra Ilić je pokušala da objasni dijagnostički i prognostički značaj postojanja dijastolne disfunkcije svojim kolegama kardiolozima, ali i opštoj populaciji koja bi trebalo da poseduje svest o ovom značajnom problemu.