Iako retke, mehaničke komplikacije infarkta su smrtonosne

Iako su mehaničke komplikacije nakon akutnog infarkta miokarda u današenjem periodu retke, one su i dalje povezane sa fatalnim ishodom uprkos savremenoj terapiji, pokazuju novi podaci.

Akutni infarkt miokarda (AMI) može izazvati ishemijske, mehaničke, aritmičke, emboličke ili upalne komplikacije. Razvoj mehaničke komplikacije nakon AMI povezan je sa značajno smanjenim kratkoročnim i dugoročnim preživljavanjem. Najčešće je infarktom zahvaćena leva komora, a komplikacije se klasifikuju na osnovu vremena njihovog nastanka u odnosu na primarni događaj kao akutne ili subakutne (nekoliko dana do 2-3 nedelje) i hronične (od 2-3 nedelje nadalje). Uobičajeni mehanizam podrazumeva prekomernu, transmuralnu nekrozu miokarda (nekroza koja zahvata čitavu debljinu zida komore) praćenu rupturom ili ekstenzivnim ožiljkom zahvaćenog tkiva.

Glavne mehaničke komplikacije nakon akutnog infarkta miokarda uključuju ruptura slobodnog zida leve komore, rupturu (puknuće) papilarnih mišića i rupturu međukomorkse pregrade (septuma).

Ruptura međukomorske pregrade (septuma)

predstavlja oštećenje interventrikularnog septuma uzrokovano ishemijskom nekrozom nakon AMI. Infarkt koji se komplikuje rupturom septuma može napredovati u levostranu ili desnostranu srčanu slabost, kardiogeni šok i potencijalno nepovratnu malperfuziju krajnjih organa. Neposredni efekat prekida kontinuiteta međukomorkse pregrade je patološko kretanje krvi kroz septum što se naziva šant. Jačina ovog šanta određena je pritiscima sa leve i desne strane, kao i veličinom defekta, što zauzvrat određuje obim hemodinamske kompromitacije.

komplikacija srčanog udara - ventrikularni septalni defekt

Ova komplikacija bi tebalo da se prepozna na vreme, što ranije. Ukoliko je moguće, neophodna je medikamentna potpora kao i neki od vidova mehaničke cirkulatorne potpore. Konačno rešenje jeste hirurško zatvaranje defekta.

Akutno propuštanje mitralnog zaliska (akutna mitralna regurgitacija)

se može javiti usled rupture papilarnog mišića leve komore, što rezultira neadekvatnom funkcijom mitralnog listića, obično zadnjeg. To dovodi do naglog smanjenja srčane propulzije krvi, što dovodi do kongestivne srčane slabosti i često do kardiogenog šoka. Ovu komplikaciju je neophodno što ranije detektovati i pacijenta uputiti na definitivno kardiohirurško rešavanje.

ruptura horde za mitralni zalistak posle srčanog udara

Ruptura slobodnog zida leve komore

javlja se kod 0,5% pacijenata sa AMI i povezana je sa značajnim mortalitetom. Visok indeks sumnje i rana dijagnoza je od vitalnog značaja za preživljavanje ovih rizičnih pacijenata. Kod, otprilike 50% pacijenata, ruptura slobodnog zida se dijagnostikuje u roku od 5 dana od infarkta, a 90% dijagnostikovanih je u roku od 2 nedelje. Ruptura slobodnog zida leve komore zahteva hitnu i neodložnu operaciju.

pucanje srca posle infarkta miokarda