Šta je kardiomiopatija?

Pojam kardiomiopatija se odnosi na različite bolesti srčanog mišića. Ove bolesti imaju mnogo uzroka, znakova i simptoma. Isto tako, mogućnosti lečenja se razlikuju. U većini slučajeva kardiomiopatija uzrokuje da srčani mišić postane zadebljan i odlikuje se, najčešće, većom krutošću. U ređim slučajevima obolelo tkivo srčanog mišića zamenjuje se ožiljnim tkivom.

Kako se kardiomiopatija pogoršava, srce postaje slabije u funkcionalnom smislu. Srce postaje manje sposobno da pumpa krv po telu. Istovremeno se i normalna električna aktinost srca menja tako da se odlikuje nepravilnim srčanim radom. Rezultat može biti nastanak i razvoj srčanog zatajenja (srčana slabost) ili nepravilni otkucaji srca koji se nazivaju aritmijama. Oslabljeno srce takođe može izazvati i druge komplikacije, poput problema sa srčanim zaliscima.

Osnovni tipovi kardiomiopatija

Osnovni tipovi kardiomiopatija uključuju: dilatativnu, hipertrofičnu i restriktivnu kardiomiopatiju.

  • Dilatativna kardiomiopatija. Kod ove vrste kardiomiopatije pumpna sposobnost leve srčane komore postaje narušena i ona ne može efikasno da pumpa krv iz srca. Problem nastaje kao posledica značajnog proširenja (dilatacije) leve komore, ali i ostalih komora srca. Iako se ova vrsta kardiomiopatije može javiti kod ljudi svih uzrasta, najčešće se javlja kod ljudi srednjih godina i češće pogađa muškarce. Najčešći uzrok je koronarna arterijska bolest ili srčani udar.
  • Hipertrofična kardiomiopatija. Ova vrsta kardiomiopatije uključuje nenormalno zadebljanje vašeg srčanog mišića, posebno pogađajući mišić glavne komore vašeg srca (leve komore). Zadebljani srčani mišić može otežati pravilno funkcionisanje srca. Hipertrofična kardiomiopatija može se razviti u bilo kojem uzrastu, ali stanje ima tendenciju da bude teže ako se razvije tokom detinjstva. Većina obolelih ljudi ima porodičnu istoriju bolesti, a određene su i genetske mutacije povezane sa hipertrofičnom kardiomiopatijom.
  • Restriktivna kardiomiopatija. Kod ove vrste kardiomiopatije, srčani mišić postaje krut i manje elastičan, tako da se ne može proširiti i napuniti krvlju između otkucaja srca. Ova, najmanje uobičajena vrsta kardiomiopatije, može se pojaviti u bilo kom uzrastu, ali najčešće pogađa starije ljude. Restriktivna kardiomiopatija može se pojaviti bez poznatih razloga (idiopatska), ili može biti uzrokovana nekom sistemskom bolešću koja zahvata i srce, na primer kada se gvožđe nakuplja u srčanom mišiću (hemohromatoza).

kardiomiopatija vrste i podela

Neke druge vrste kardiomiopatije nazivaju se „neklasifikovanom kardiomiopatijom“. Još jedan oblik je „kardiomiopatija izazvana stresom“, poznata i kao sindrom slomljenog srca. Kardiomiopatija se može „steći“, što znači da se razvija zbog druge bolesti, stanja ili uzroka. Ili se kardiomiopatija može „naslediti“, što znači da je gen za bolest prenešen od roditelja. U mnogim slučajevima uzrok kardiomiopatije nije poznat. Kardiomiopatija može zahvatiti sve starosne grupe, mada je verovatnije da određene starosne grupe imaju učestaliju pojavu pojedinih vrsta kardiomiopatija.

Simptomi

U ranim fazama kardiomiopatije možda neće biti znakova ili simptoma. Kako bolest napreduje, obično se pojavljuju znaci i simptomi, koji podrazumevaju sledeće:

  • Nedostatak daha u naporu ili čak i u mirovanju
  • Oticanje nogu, gležnjeva i stopala
  • Nadutost trbuha usled nakupljanja tečnosti
  • Kašalj dok ležite
  • Umor
  • Ubrzani otkucaji srca, lupanje ili lepršanje u grudima
  • Nelagodnost ili pritisak u grudima
  • Vrtoglavica i nesvestica

Tegobe se pogoršavaju ukoliko se bolest ne leči. Kod pojedinih osoba se stanje pogoršava brzo; kod drugih će bolest imati protrahovan tok.

Uzroci

Uzrok kardiomiopatije često ostaje nepoznat. Međutim, kod značajnog broja bolesnika, kardiomiopatija nastaje kao posledica urođene ili stečene bolesti. Faktori koji dovode i doprinose nastanaku i razvoju stečenog oblika kardiomiopatije uključuju:

  • Dugotrajno povišen krvni pritisak
  • Oštećenje srčanog tkiva kao posledica srčanog udara
  • Dugotrajno ubrzani otkucaji srca
  • Problemi sa srčanim zaliscima
  • Metabolički poremećaji poput gojaznosti, bolesti štitaste žlezde ili dijabetesa
  • Nedostaci osnovnih vitamina ili minerala, poput tiamina (vitamin B-1)
  • Komplikacije u trudnoći
  • Konzumacija previše alkohola tokom dužeg perioda
  • Upotreba kokaina, amfetamina ili anaboličkih steroida
  • Upotreba pojedinih lekova za hemoterapiju i zračenje
  • Određene infekcije, posebno one koje dovode do upale srčanog mišića
  • Nakupljanje gvožđa u vašem srčanom mišiću (hemohromatoza)
  • Stanje koje izaziva upalu srčanog mišića i upalnu reakciju u drugim organima (sarkoidoza)
  • Poremećaj koji uzrokuje stvaranje abnormalnih proteina (amiloidoza)
  • Poremećaji vezivnog tkiva

 

Lečenje

Lečenje - koje može da uključuje primenu lekova, mehaničku cirkulatornu potporu (VAD terapija) ili, u teškim slučajevima, i transplantaciju srca - zavisi od vrste kardiomiopatije i koliko je bolest uznapredovala.