Korona virus i kardiovaskularni bolesnici

Američki kardiološko udruženje (Americal College of Cardiology - ACC) objavio je danas klinički bilten koji ima za cilj da razmotri kardiološke implikacije trenutne epidemije novog koronavirusa koja je poznata pod nazivom COVID-19.

Deset činjenica o corona virusu koje bi svaki kardiovaskularni bolesnik morao da zna

Bilten koji je objavljen „pruža pozadinu o epidemiji, koja je prvi put prijavljena krajem decembra 2019. i razmatra rane srčane implikacije iz izveštaja o slučajevima“, napominje ACC u saopštenju za javnost. "Takođe pruža informacije o potencijalnim implikacijama koje se tiču srca bazirane na prethodnim sličnim virusnim respiratornim pandemijama i nudi rane kliničke smernice s obzirom na trenutnu nesigurnost u vezi sa COVID-19."

"COVID-19 je verovatna opasnost za javno zdravlje i ima veliki potencijal da u bliskoj budućnosti utiče na pacijente u SAD", rekao je stručni savetnik za taj document dr Mohammad Madjid. „Kada se bavimo novonastalim infekcijama, moramo se pripremiti za najgore i nadati se najboljem".

Da li postoje kardiološke manifestacije u sklopu COVID19 bolesti?

Preliminarni izveštaji ukazuju da značajan deo bolesnika sa COVID-19 infekcijom ima primarno kardiovaskularno oboljenje, dodao je Madjid, profesor medicine na Medicinskom fakultetu McGovern, Univerzitet u Teksasu. "Znamo da virusne infekcije poput gripa mogu destabilizovati i pogoršati srčana stanja, a očekujemo da će i COVID-19 imati određeni efekat u tom smislu. Kardiovaskularni efekti neće biti ujednačeni i imaće različitu težinu i prezentaciju kod različitih pacijenata."

Korona virus COVID 19

Koliko je korisna vakcina za kardiovaskularne bolesnike

 

"Nastavićemo sa nadgledanjem situacije da bismo identifikovali stvarni kardiovaskularni uticaj COVID-19 i identifikovali pacijente visokog rizika i izašli sa relevantnim kliničkim preporukama", dodao je Madjid.

Za sada se u dokumentu razmatraju određene rane srčane implikacije infekcije. Na primer, rani izveštaji o slučajevima pokazuju da su pacijenti sa prethodno postojećim bolestima izloženi većem riziku od komplikacija ili smrtnosti od virusa, pri čemu do 50% hospitalizovanih pacijenata ima hroničnu bolest, kažu autori dokumenta.

Četrdeset posto hospitalizovanih pacijenata kod kojih je potvrđen virus, potvrdilo je da  su prethodno imali kardiovaskularne ili cerebrovaskularne boleste.

U nedavnom izveštaju koji se bazirao na podacima o 138 slučajeva hospitalizovanih pacijenata sa COVID-19, autori primećuju da je 19,6% razvilo akutni respiratorni distres sindrom, 16,7% razvilo aritmiju, 8,7% razvilo šok, 7,2% razvilo akutnu srčanu slabost, a 3,6% razvilo akutno oštećenje bubrega. "Stope komplikacija bile su univerzalno veće za pacijente koji se nalaze u jedinici intenzivne nege".

"Prvi prijavljeni slučaj smrtnog ishoda bio je 61-godišnji muškarac, dugog pušačkog staža, koji je podlegao akutnom respiratornom distresu, zatajenju srca i srčanom zastoju", napominje se u dokumentu. "Rani, neobjavljeni izveštaji sugerišu da bar pojedini pacijenti razviju miokarditis (upalu srčanog mišića)."

Naglašavajući trenutnu nesigurnost i nepoznanice u vezi sa virusom, bilten daje sledeća klinička uputstva:

  • COVID-19 se širi kapljicama i može preživeti značajan vremenski period izvan tela; obuzdavanje infekcije i prevencija upotrebom standardnih javnih zdravstvenih i ličnih strategija za sprečavanje širenja zarazne bolesti ostaje prioritet
  • U području sa aktivnim prenosom COVID-19 (uglavnom Kina), razumno je savetovati pacijente sa osnovnom kardiovaskularnom bolešću na potencijalno povećan rizik i ohrabriti dodatne, razumne mere predostrožnosti
  • Starije odrasle osobe imaju manju verovatnoću da se kao osnovni simptom pojavi groznica (povišena temperature), pa je neophodna pažnja u odnosu na ostale simptome kao što su kašalj ili nedostatak vazduha
  • Neki stručnjaci su sugerisali da bi rigorozna upotreba sredstava za stabilizaciju plaka bazirana na aktuelnim kliničkim vodičima, mogla ponuditi dodatnu zaštitu kod kardiovaskularnih bolesnika tokom široke epidemije (statini, beta blokatori, ACE inhibitori, acetilsalicilna kiselina); međutim, takve terapija mora biti individualizovana
  • Važno je da kardiovaskularne bolesnici budu redovno vakcinisani, uključujući pneumokoknu vakcinu, s obzirom na povećan rizik od sekundarne bakterijske infekcije; takođe bi bilo pametno primiti vakcinu protiv gripe kako bi se onemogućio drugi izvor infekcije (gripa) koji bi se u početku mogao pomešati sa koronavirusnom infekcijom
  • Može biti razumno izvršiti trijažu pacijenata sa COVID-19 u skladu sa postojanjem osnovnih kardiovaskularnih, respiratornih, bubrežnih i drugih hroničnih bolesti radi definisanja prioriteta lečenja
  • Lekari su upozoreni da klasični simptomi i prezentacija akutnog infarkta miokarda mogu biti izmenjeni i maskirani u kontekstu koronavirusa, što rezultira neadekvatnom dijagnozom srčane bolesti
  • Za kardiovaskularne bolesnike u području bez široko rasprostranjenog COVID-19, naglasak bi trebalo da ostane na pretnji od gripa, važnosti vakcinacije i učestalog pranja ruku, te da se stanovništvo pridržava redovnoj propisanoj terapiji za osnovna hronična obolenja
  • COVID-19 je epidemija brzog kretanja sa nesigurnim kliničkim profilom; pružaoci zdravstvenih usluga bi trebali biti spremni da reaguju kada dodatne informacije o virusu postanu dostupne

Integralni tekst biltena i svih preporuka možete naći na sledećem linku.

 

Više zvaničnih informacija možete naći na stranici Ministarstva zdravlja Republike Srbije.