Stenoza aortne valvule jeste jedna od najučestalijih bolesti sa kojom se susreće kardiohirurg u svojoj praksi, a predstavlja opstrukciju toka krvi kroz suženu aortnu valvulu u fazi sistole, pritiskom opterećujući levu komoru sa posledičnim zadebljanjem njenih zidova. 

U kojoj uzrasnoj dobi se najčešće javlja stenoza aortnog zaliska?

Stenoza aortne valvule dominantna je valvularna mana starijeg životnog doba. Prevalenca stenoze aortne valvule raste vremenom, tako da u proseku iznosi 0,2% kod pacijenata starosti 50-59 godina, 1,3% kod pacijenata starosti 60-69 godina, 3,9% kod pacijenata starosti 70-79 godina, a kod pacijenata starosti 80-89 godina čak 9,8%. Godišnje se samo u SAD izvede 67.500 hirurških zamena aortne valvule. Zamena aortne valvule usled njene stenoze je druga najčešća kardiohirurška intervencija koja se izvodi u redovnoj kliničkoj praksi, posle hirurške revaskularizacije miokarda. Hirurškim putem, obolela aortna valvula se može zameniti mehaničkom ili biološkom protezom. Ova procedura spada u red sigurnih operacija sa niskom stopom intraoperativnih komplikacija. 
 
Stenoza aortne valvule dovodi do nepovoljnog uticaja na preživljavanje, funkcionalni status i kvalitet života starijih pacijenata. Uvođenje novih tipova proteza, napredak u tehnologiji, hirurško iskustvo i napredak u metodama intenzivne nege pacijenata, dovode do toga da se zameni aortne valvule podvrgava sve starija populacija, koja ima više komorbiditeta i zahteva kompleksniji tretman.

vestacki zalistak

Kako se procenjuje stepen suženja?

Stepen stenoze aortne valvule se procenjuje ehokardiografskim pregledom kroz nekoliko ključnih parametara, klasifikujući je u blagi, umereni i teški stepen. Brzina mlaza krvi koja prolazi kroz valvulu (Aortic jet velocity) je u normalnim hemodinamskim uslovima manja od 2,5m/s; u blagoj stenozi aortne valvule 2,6-2,9m/s; u umerenoj 3,0-4,0m/s; a u teškoj veći od 4,0m/s. Srednji gradijent pritisaka nad aortnom valvulom (Mean pressure gradient - MeanPG) se po preporukama Evropskpog kardiološkog društva (European society of cardiology - ESC) procenjuje različito od preporuka Američke asocijacije za srce (American Heart Association - AHA). Normalna vrednost MeanPG-a je do 5mmHg; blaga stenoza aortne valvule je ona po kojoj je MeanPG manji od 30mmHg-ESC (20mmHg-AHA); umerena 30-50mmHg-ESC (20-40mmHg-AHA); a teška ona gde je MeanPG veći od 50mmHg-ESC (40mmHg-AHA). Površina otvora aortne valvule (Aortic valve area - AVA) se procenjuje samostalno, kao i indeksirana na telesnu površinu.

AVA je kod zdrave valvule 2,0-4,5cm2, kod blage stenoze 1,5-2,0cm2 (indeksirano preko 0,85cm2/m2), kod umerene stenoze 1,0-1,5cm2 (indeksirano 0,60-0,85cm2/m2), a kod teške manja od 1,0cm2 (indeksirano ispod 0,60cm2/m2).

 

Šta se dešava posle zamene aortnog zaliska?

Nakon zamene stenoziranog aortnog zaliska hipertrofija leve komore (zadebljanje zida komore) se do kraja prve godine od operacije smanji za 20-30%. Za isti vremenski period od operacije rezultati govore i o značajnom poboljšanju dijastolne fukcije leve srčane komore. Ovaj proces se naziva obrnuto remodelovanje srca i ključ je punog oporavka bolesnika sa stenozom aortnog zaliska. 
 ZAZ operacija

Šta ako veštački zalistak nije dovoljan da omogući dovoljan protok?

Nepodudarnost između proteze i pacijenta (Prosthesis-patient mismatch - PPM) prisutna je kada je efektivna površina otvora valvule (Effective orifice area - EOA) suviše mala u odnosu na telesnu površinu pacijenta. Hemodinamska posledica PPM-a je postojanje povišenog transvalvularnog gradijenta pritiska (Transvalvar pressure gradient - TPG) kroz protezu uredne funkcije. PPM nije retka pojava i povezan je sa lošijom hemodinamskom funkcijom, smanjenom regresijom hipertrofije leve komore, učestalijim MACCE (major adverse cardiac and cerebrovascular events) događajima i nižom stopom preživljavanja. Indeksirana EOA predstavlja meru kojom se procenjuje postojanje PPM-a, a računa se kada se EOA podeli sa BSA. Vrednosti indeksirane EOA između 0,65 cm2/m2 i 0,85 cm2/m2 govore o postojanju umerenog PPM, dok vrednosti niže od 0,65 cm2/m2 o teškom PPM-u. Ovakva kategorizacija je bitna jer uticaj PPM-a na klinički ishod raste sa težinom istog. Zavisno od publikovanih studija, prevalenca umerenog PPM-a varira između 20% i 70%, dok je kod teškog PPM-a ona između 2% i 11%. Meta-analitička studija koju su 2019. godine Rajol i saradnici sproveli na uzorku od preko 100000 pacijenata pokazala je da je PPM povezan sa povišenim rizikom od rehospitalizacije zbog srčanog popuštanja, kao i sa većom stopom smrtnosti. 
 
Razumevanje kvaliteta života nakon zamene aortne valvule je bitno iz više razloga. Kako broj pacijenata raste, sve više je i medicinskog osoblja, kao i članova porodica pacijenata pod neposrednim uticajem kvaliteta njihovog života. Ispitivanje istog se radilo različitim metodama i instrumentima. Neke studije su se koristile jednostavnim pitanjem da li se pacijentima poboljšao kvalitet života posle operacije, dok su druge, pak, koristile različite standardizovane i nestandardizovane upitnike.
 

KORAK DO PREGLEDA LEKARA

Zdravo srce je preduslov zdravog života. Tu smo da vam pomognemo da vaše srce bude zdravo.

Upoznavanje sa vašim zdravstvenim problemom uvek započinje razgovorom. Bilo da imate bolest srca, krvnih sudova, problem u ishrani, tu smo da vam pomognemo. Svetska zdravstvena organizacija je definisala zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nemoći. To je cilj kome zajednički težimo.