Bikuspidni aortni zalistak

Biksupidni aortni zalistak je jedna od najčešćih urođenih srčanih mana a definiše se postojanjem dva umesto tri listića na aortnom zalisku. Ova mana je povezana sa preranom degenracijom ovakovg listića i nastankom aortne stenoze, pojavom aortopatije (proširenja aorte i posledičlnog pucanja aorte) kao i ušestalijim nastankom endokarditisa aortnog zaliska. 

Šta je bikuspidni aortni zalistak?

Bikuspidna aortna valvula je najčešća urođena srčana mana čija se incidenca kreće u rasponu od 0,9% do 2% opšte populacije i najčešće se sastoji iz dva listića nejednake veličine koja nastaju usled fuzije dva susedna veluma. Srastanje je najčešće između levog i desnog, nešto ređe između desnog i nekoronarnog, i najređe između nekoronarnog i levog veluma. Učestalost kod muške populacije je tri puta češća u odnosu na žensku. Prisustvo bikuspidnog aortnog zaliska u značajnoj meri doprinosi komplikacijama kako na samoj aortnom zalisku tako i nastanku i razvoju bolesti aorte - aortopatije. Kod ljudi koji su u srednjem životnom dobu, a koji imaju bikuspidni aortni zalistak, teška aortna stenoza je prisutna kod 75% ove populacije. Međutim, teška aortna stenoza može da se javi još u ranom detinjstvu (kod oko 2%) ili, pak, da postoje minimalne kalcifikacije kod pacijenata u poznim godinama. Aortna insuficijencija nastaje znatno ređe. Javlja se u oko 15% slučajeva, najčešće kao posledica dilatacije aorte. Bikuspidni aortni zalistak značajno doprinosi razvoju aortopatije u smislu proširenja-dilatacije i disekcije aorte. Povezanost između bikuspidnog zaliska i dilatacije aorte dokazuju brojni radovi pri čemu je najčešće zahvaćen ushodni segment tj. ascendentna aorta. Pacijenti sa bikuspidnim aortnim zaliskom i dilatiranom aortom imaju devet puta veći rizik od disekcije aorte i povećan rizik od iznenadne srčane smrti čak i nakon zamene aortnog zaliska.

Bikuspidni aortni zalistak

Kao što se može viditi, bikuspidni aortni zalistak je često udružen sa aortopatijom iz dva razloga. Prvi jeste udruženost različitih genetskih varijanti koje vode nastanku bikuspide i aortopatije. Drugi razlog je posledica izmenjenog (nefiziološkog) protoka krvi kroz bikuspidni aortni zalistak i ascendentnu aortu i njenog uticaja na zid aorte.

Vrlo je važno znati da, na izgled, maloj incidenci, bikuspidni aortni zalistak je odgovoran za više valvularnih i vaskularnih oboljenja nego sve ostale urođene srčane mane zajedno.

protok krvi kroz zalistak i aortu

Koliki je značaj bikuspidnog aortnog zaliska u smislu potencijalnih komplikacija

Rana detekcija biksupidnog aortnog zaliska je izuzetno važna zbog dijagnostike i prevencije potencijalno životno ugrožavajućih komplikacija. Ehokardiografiaja ima odličnu senzitivnost i mogućnost vizuelizacije zaliska. Ukoliko bi se sistematski ehokardiografski pregledali svi rođaci prvog kolena obolelih, svaki deseti pregled bi dijagnostikovao novu bikuspidnu aortnu valvulu. U pojedinim radovima se zaključuje da je ehokardiografskim skriningom samo najbližih rođaka i redovnim pregledima, moguće prevenirati čak 80% disekcija aorti.

Trenutne smernice dobre kliničke prakse su bazirane na preporukama ograničenog nivoa dokaza. I pored smernica, postoji kontraverza kada i kako tretirati pacijente sa bikuspidnim aortnim zaliskom i aortopatijom. Sa novim saznanjima mogao bi se steći bolji uvid u patofiziologiju bikuspide i aortopatije, a samim tim preciznije definisati preporuke. Prilikom donošenja odluke o vidu operativnog lečenja, lekari se oslanjaju, pre svega, na odgovarajuće ehokardiografske parametre. Iz porodične anamneze dobijaju podatke o učestalosti javljanja bikuspide, aortopatije ili, pak, disekcije aorte kod najbližih rođaka. Ukoliko je prečnik aorte granično izmenjen, kardiohirurzima je ostavljeno da na osnovu svog, manjeg ili većeg iskustva, intraoperativno procene i donesu odluku o tome da li je neophodno da se zameni i ascendentna aorta. U tim trenucima, najviše se obraća pažnja na dimenzije aorte i debljinu zida odnosno kvalitet zida aorte.

Pogledajte još...