Najveća i glavna arterija u vašem telu naziva se aorta i kroz nju se sprovodi krv bogata kiseonikom od srca do svakog organa u vašem telu uključujući i mozak. Bolesti aorte u koje spadaju aneurizma aorte, disekcija aorte i ruptura aorte mogu biti vrlo ozbiljne i potencijalno opasne po život. Stoga je važno prepoznati ih na vreme kako bi i lečenje, koje je najčešće hirurško, bilo uspešno.

Šta je aneurizma aorte?

Aneurizma torakalne ili grudne aorte, takođe nazvana TAA (thoracic aorta aneurysm), je ispupčeno, oslabljeno područje u zidu aorte (aorta je najveća arterija u telu) koje se vremenom širi i dilatira ili balonira i to u promeru većem od 50 procenata normalnog prečnika (širine) krvnog suda. Znači, aneurizma je proširenje dijametra aorte koje je veće za najmanje 50% u odnosu na normalnu širinu aorte. U slučaju da je prečnik aorte veći od normalnog, ali nije dosegao dimenzije da bismo rekli da se radio aneurizmi, koristimo termin dilatirana ili proširena aorta.

Aorta se pruža na gore prema glavi počevši od baze leve komore srca u predelu grudnog koša (uzlazna ili ascendentna torakalna aorta), a zatim se savija poput drške kišobrana (luk aorte) nadole kroz zadnji aspekt grudnog koša uz kičmeni stub (silazna ili descendentna torakalna aorta) u stomak (trbušna aorta). Aorta isporučuje kiseonikom bogatu krv koja se pumpa iz srca u ostatak tela.

Aneurizma se može okarakterisati svojim položajem, oblikom i uzrokom. Aneurizma torakalne aorte nalazi se u predelu grudnog koša. Torakalna aorta se može podeliti na segmente: ushodna aorta, luk aorte i silazna aorta, kao što je gore opisano. Aneurizma se može nalaziti u jednom od ovih segmenata i/ili može biti kontinuirana i zahvatiti celu aortu. Aneurizma koja se naziva torakoabdominalna aneurizma podrazumeva aneurizmu torakalne aorte koja se proteže i zahvata i trbušnu aortu.

Aneurizme grudne aorte (torakalne aorte) se ne javljaju toliko često u poređenju sa aneurizmama abdominalne ili stomačne aorte. Silazna torakalna aorta je najčešće mesto aneurizme grudne aorte, potom sledi ushodni segment aorte, a zatim luk aorte. Lokacija aneurizme je izrazito povezana sa uzrokom, tokom i lečenjem aneurizme grudne aorte.

aneurizma aorte

Koje su različite vrste aneurizmi torakalne aorte?

Oblik aneurizme je opisan kao vretenasti (fuziformni) ili vrećasti (sakularni), što pomaže u identifikovanju prave aneurizme. Prava aneurizma je ona aneurizma čiji je zid izgrađen od sva tri sloja zida arterijskih krvnih sudova. Uobičajeno je da se fuziformne aneurizme (u obliku vretena) ispupče ili baloniraju cirkularno, sa svih strana aorte, baš kao vreteno po kom su dobile naziv. Aneurizme vrećastog oblika (sakularne aneurizme) ispupče se ili protrudiraju samo na jednoj strani.

Aorta je pod stalnim pritiskom krvi koja se izbacuje iz srca. Sa svakim otkucajima srca, zidovi aorte se šire i skupljaju, vršeći kontinuirani pritisak ili stres na već oslabljeni zid aneurizme. Stoga postoji potencijal za pucanje (rupturu) ili disekciju (raslojavanje slojeva zida aorte), što može dovesti do životno ugrožavajućeg krvarenja (nekontrolisano krvarenje) i, potencijalno, smrtnog ishoda.

Jednom kada se formira, aneurizma će se postepeno povećavati i doći će do progresivnog slabljenja zida aneurizme. Lečenje aneurizme aorte može podrazumevati hiruršku intervenciju, najčešće uklanjanje aneurizme i zamenu obololelog segmenta aorte, sa ciljem sprečavanja rupture.

Zašto dolazi do razvoja aneurizme?

Svako stanje koje uzrokuje slabljenje zidova arterija može dovesti do nastanka aneurizme. Ovo su faktori koji povećavaju rizik od nastanka aneurizme ili disekcije aorte:

Ateroskleroza (nakupljanje masnih naslaga na arterijama)
Visok krvni pritisak
Pušenje
Duboke rane, povrede ili infekcije krvnih sudova
Nasledna bolest kao što je Marfanov sindrom
Genetska greška. Istraživači su otkrili da ljudi koji imaju defekt u jednom od 3 gena povezana sa aneurizmama aorte imaju veće šanse za disekciju aorte tokom svog života

Kako se dijagnostikuje aneurizma aorte?

Aneurizma se može otkriti fizikalnim pregledom, na rendgenu grudnog koša ili abdomena ili ultrazvukom. Veličina i lokalizacija mogu se tačno utvrditi pomoću ehokardiografije ili radioloških snimanja kao što su arteriografija, snimanje magnetnom rezonancom (MRI) i kompjuterizovanom tomografijom (CT).

Koji su simptomi aneurizme?

Simptomi zavise od vrste i lokalizacije aneurizme i nastaju usled pritiska izazvanog pritiskom aneurizme na obližnje organe, živce i druge krvne sudove. Na primer,

Aneurizme aorte mogu prouzrokovati otežano disanje, dubok i hrapav glas, bol u leđima ili bol u levom ramenu ili između lopatica.
Disekcija aorte može prouzrokovati iznenadne i jake bolove, a pacijenti se često osećaju kao da se nešto kida u njima – razdiruća bol. Bol se uglavnom oseća u grudima, ali se može proširiti na leđa ili između lopatica. Disekcija aorte takođe može prouzrokovati iznenadni bol u stomaku, bol u donjem delu leđa ili simptome slične gripu. Ako se usled disekcije aorte krv nakuplja u grudnom košu, krv može ući u perikardni prostor (prostor oko srca) i sprečiti da se srce pravilno napuni. To može dovesti do stanja opasnog po život koje se naziva tamponada srca.
Aneurizme abdominalne aorte mogu prouzrokovati bol ili osetljivost u predelu stomaka, može dovesti do gubitka apetita ili vam poremetiti probavu.

Koje su terapijske mogućnosti u pogledu lečenja aneurizme na raspolaganju?

Lečenje može podrazumevati:

Praćenje pomoću MRI ili CTa. Ovi testovi se rade kako bi se pratila veličina i brzina rasta aneurizme.
Kontrola faktora rizika. Koraci, kao što su odvikavanje od pušenja, kontrola šećera u krvi ako imate dijabetes, gubitak kilograma ako imate prekomernu težinu i zdrava i pravilna ishrana mogu pomoći u kontroli brzine napredovanja aneurizme.
Lekovi koji se koriste kako bi se uticalo na faktore poput visokog holesterola ili visokog krvnog pritiska.
Hirurgija.

Mala aneurizma ili ona koja ne uzrokuje simptome možda neće zahtevati hirurško lečenje dok ne dostigne određenu veličinu ili se ne utvrdi da se brzo povećava u kratkom vremenskom periodu. Lekar vam može savetovati „učestalije praćenje“. To podrazumeva CT pregled ili magnetnu rezonancu svakih 6 meseci za pažljivo praćenje stanja aneurizme, a za kontrolu visokog krvnog pritiska mogu se koristiti lekovi za krvni pritisak.

tipovi aneurizmi

Šta je disekcija aorte?

Disekcija aorte započinje pucanjem unutrašnjeg sloja zida aorte. Zid aorte se sastoji iz 3 sloja tkiva. Kada dođe do pucanja u unutrašnjem sloju zida aorte (ovaj sloj se naziva intima), krv zatim prodire I stvara kanal korz sam zid krvnog suda raslojavajući ga. Raslojavanje se naziva disekcija. Disekcija dovodi do slabljenja zida aorte sa potencijalom za puknuće ili rupturom. Disekcija aorte može biti opasna po život. Najčešći simptomi akutne disekcije aorte su jaki, stalni bolovi u grudima ili gornjem delu leđa, koji su vrlo intenzivni i koji se opisuju kao „pucanje“ ili „kidanje“. Bol se može premeštati sa jednog mesta na drugo.

Razdvajanjem unutrašnjeg sloja aorte formira se flap, ili pregrada, koji odvaja pravi lumen (šupljinu kojom normalno teče krv) od lažnog lumena (kanal u zidu aorte). Najčešće je moguće određenim imidžing metodama definisati “ulazno mesto” odnosno mesto gde je unutrašnju sloj aorte primarno pukao. Ponekad postoji više ovakvih mesta koji omogućavaju recirkulaciju krvi između pravog i lažnog lumena.

Vremenom se krv u lažnom lumenu može zadržati i zgrušati - trombozirati, prekidajući protok krvi ka drugim organima i dalje oslabljujući zid aorte. Ponekad se krv probija kroz spoljni sloj aorte, uzrokujući po život opasan gubitak krvi i pad krvnog pritiska što zahteva hitnu operaciju.

Disekcija aorte može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani udar, otkazivanje bubrega, moždani udar, paralizu i ishemiju creva. Takođe može izazvati ishemiju donjih ekstremiteta ili blokadu krvnih sudova nogu.

Kada se potvrdi dijagnoza disekcije aorte, obično je neophodna hitna operacija ili endovaskularna preocedura.

disekcija aorte

Šta uzrokuje disekciju aorte?

Uzrok disekcije aorte nije jasan. Međutim, postoji nekoliko faktora rizika povezanih sa disekcijom aorte, kao što su:

Visok krvni pritisak
Poremećaji vezivnog tkiva, poput Marfanove bolesti, Ehlers-Danlosovog sindroma i Turnerovog sindroma
Cistična bolest medije (degenerativna bolest zida aorte)
Aortitis (zapaljenje aorte)
Ateroskleroza
Bikuspidni aortni zalistak (postojanje 2 listića u aortnom zalisku umesto normalnih 3)
Trauma
Koarktacija aorte (suženje aorte)
Policistična bolest bubrega (genetski poremećaj koji se karakteriše rastom brojnih cista ispunjenih tečnošću u bubrezima).

Disekcija aorte tipa A

Ako se disekcija aorte dogodi u uzlaznoj aorti ona se klasifikuje kao disekcija aorte tipa A. Treba znati da se kod ovog tipa disekcije, rascep može protezati duž gornjeg dela aorte i nadole prema trbuhu i zahvatiti čitavu aortu.

Tip A je češći od tipa B. Takođe je opasniji jer je verovatnije da će prouzrokovati pucanje aorte, što dovodi do potencijalno fatalnog stanja.

Iako ova vrsta disekcije vrlo retko može biti bez simptoma, najčešće je prati otežano disanje i iznenadno nastao jak, oštri bol koji se oseća kao kidanje u grudima i gornjem delu leđa. Potrebna je hitna operacija.

Disekcija aorte tipa B

Disekcija aorte tipa B polazi iz silazne aorte, koja se proteže od luka aorte u grudnom košu do donjeg dela aorte, poznatog i kao trbušna aorta.

Ova vrsta disekcije obično se leči lekovima i podrazumeva nadzor lekara, budući da retko uzrokuje po život opasne neželjene efekte. Ponekad, kod komplikovane disekcije tipa B može doći do smanjenja ili potpunog prestnaka protoka krvi ka organima u abdomenu (bubrezima i crevima), što zahteva hitnu operaciju.

Simptomi mogu uključivati visok krvni pritisak i jak, oštar bol u leđima koji može da se oseća kao da se širi u grudi ili stomak.

mehanizam nastanka disekcije aorte

Akutna disekcija aorte

I disekcije aorte tipa A i tipa B lekari dodatno dijagnostikuju kao akutne ili hronične. Većina disekcija aorte je akutna, što znači da je momenat nastanka disekcije skorašnji i da disekcija odmah izaziva simptome i može biti opasna po život.

Akutna disekcija aorte izaziva iznenadne bolove u grudima i/ili leđima. Budući da stanje može dovesti do pucanja aorte, potrebna je hitna medicinska pomoć, obično hirurška intervencija.

Hronična disekcija aorte

Ponekad su simptomi disekcije aorte nejasni i nespecifični i mogu ostati neprimećeni dok rascep ne počne da izaziva druge komplikacije. Kada se pojave ovi simptomi ili ako imidžing testovi pokazuju znake da je stanje prisutno dve nedelje ili duže, tada je to stanje koje se naziva hronična disekcija aorte. Većina hroničnih disekcija aorte su tipa B.

klasifikacija disekcije aorte

Šta je ruptura aorte?

Ruptura ili pucanje aorte je stanje kada se svi slojevi zida aorte pokidaju - puknu, uzrokujući da krv nekontrolisano curi iz aorte. Ovo se najčešće razvija na bazi (ne)prepoznate velike aneurizme aorte koja u jednom momentu rupturira. Pucanje aorte je životno-ugrožavajuće stanje budući da dovodi do unutrađnjeg krvarenja.

U idealnom slučaju aneurizma aorte će se operisati pre nego što dođe do rupture aorte.

Traumatska transekcija aorte, jeste još jedan oblik rupture aorte, a predstavlja gotovo potpuno prekidanje svih slojeva aorte usled traume poput one nastale prilikom saobraćajnog sudara ili nakon pada sa velike visine. Ovo stanje je najčešće smrtonosno i zahteva hitnu medicinsku pomoć. To je drugi najčešći uzrok smrti povezan sa nesrećama koje uključuju motorna vozila.

aneurizma abdominalne aorte

Simptomi rupture aorte

Do puknuća aorte dolazi nakon što dođe do traume aorte, poput one usled nezgode u motornom vozilu ili penetrantne povrede. To može otežati dijagnozu, jer pacijent često ima višestruke traumatske povrede sa simptomima koji mogu prikriti rupturu aorte (politrauma). U većini slučajeva stanje se ne otkriva dok se ne uradi CT skeniranje ili drugi imidžing pregledi.

Kada su prisutni, simptomi rupture aorte mogu podrazumevati:

Jake bolove u grudima
Jake bolove u leđima
Jake bolove u stomaku
Znaci spoljne povrede grudnog koša

Lečenje rupture aorte

Budući da je traumatska transkecija aorte po život opasno stanje, potrebno je hitno lečenje. Najčešći oblik lečenja je endovaskularni tretman za reparaciju oštećenog područja plasiranjem endovaskularnog grafta.

ruptura aorte