Mediteranska ishrana i zdravlje

Nepravilna ishrana predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak različitih hroničnih bolesti, posebno kardiovaskularnih. Unos hrane bogate zasićenim mastima (prvenstveno iz namirnica životinjskog porekla, što je odlika ishrane stanovništva našeg podneblja), sa visokim sadržajem miristinske i palmitinske kiseline i trans oblicima nezasićenih masnih kiselina, prevelik unos soli, prekomeran unos alkohola i gojaznost kao posledica neuravnoteženog unosa i potrošnje energije, doprinose povećanju rizika.

Doc. dr Radmila Velicki

Specijalista higijene

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Šta je mediteranski način ishrane?

Mediteranski način ishrane je kulturno ukorenjen među stanovništvom zemalja mediteranske regije. Predstavlja rezultat nasleđa nastalog milenijumskim razmenama među ljudima, kulturama i hranom svih zemalja koje se nalaze u mediteranskoj regiji. Predstavlja bazu navika u ishrani i stilovima života zasnovanih na mediteranskoj poljoprivredi.

Kada definišemo mediteranski način ishrane, kažemo da on predstavlja navike u ishani karakteristične za stanovništvo Grčke, Južne Italije i Španije iz perioda 40-tih i 50-tih godina prošlog veka. Glavni aspekti ovog obrasca ishrane podrazumevaju visoku potrošnju maslinovog ulja, mahunarki, nerafinisanih žitarica, voća i povrća, umerenu do visoku potrošnju ribe, umerenu potrošnju mlečnih proizvoda, prevashodno sira i fermentisanih mlečnih proizvoda, umerenu potrošnju vina i ograničenu potrošnju mesa.

Brojna istraživanja sugerišu da je poštovanje principa mediteranske ishrane povezano sa smanjenjem rizika za nastanak i razvoj kardiovaskularnih bolesti, smanjenjem stopa obolevanja od karcinoma različitih lokalizacija, čak i sa manjim stopama smrtnosti među populacijom mediteranske regije, poput Grčke i Italije, u poređenju sa populacijom severne Evrope ili Sjedinjenih Američkih Država što se najverovatnije može pripisati različitim navikama u ishrani i drugačijem stilu života.

U mediteranskoj ishrani glavni izvor dodatih masnoća predstavlja maslinovo ulje. Istraživanja pokazuju da ukoliko je unos masnoća na dnevnom nivou i veći od preporučenog, ali ukoliko su masnoće poreklom iz maslinovog ulja, rizik za srce i krvne sudove nije povećan, naprotiv. Rezultati studije španskih naučnika pokazuju da su grupe ispitanika koje su na nedeljnom nivou koristile dodatne izvore masnoća iz maslinovog ulja ili orašastih plodova imale manji rizik za nastanak nekog kardiovaskularnog događaja u odnosu na ispitanike koji su bili na režimu ishrane sa smanjenim sadržajem masnoća, tzv low fat dijeti.

Značaj omega 3 masnih kiselina u prevenciji kardiovaskularnih bolesti

Elementi mediteranskog načina ishrane

Elementi mediteranske ishrane kao što su uravnotežen unos esencijalnih masnih kiselina, visok sadržaj dijetnih vlakana, prisustvo antioksidanasa (posebno polifenola iz maslinovog ulja, selena i glutationa iz hrane) smatraju se zaštitnim faktorima ne samo za kardiovaskularni sistem, već i na druge sisteme u organizmu čoveka.

Naučnici ukazuju da postoji ubedljiv nivo dokaza da konzumiranje određenih grupa namirnica koje su odlika mediteranske ishrane, poput voća, uključujući i bobičasto voće, povrća, ribe, ribljih ulja: eikosapentaenske (EPA) i dokosaheksaenske kiseline (DHA), hrane sa visokim sadržajem linoleinske kiseline i kalijuma, kao i nizak do umeren unos alkohola dovodi do smanjenja rizika za nastanak i brojnih drugih hroničnih bolesti poput dijabetesa, maligniteta različite lokalizacije, posebno karcinoma dojke, kognitivnog propadanja u smislu odlaganja prvih simptoma Alchajmerove bolesti i brojnih drugih bolesti.

Iako među naučnom i stručnom javnošću postoji konsenzus da mediteranska ishrana ima značajne zdravstvene koristi, nameće se potreba za osvežavanjem preporuka imajući u vidu različite izazove koje savremeno društvo sa sobom nosi. Posebno se ističe potreba za konzumiranjem sveže, minimalno prerađene, lokalno gajene, sezonske hrane. Savetuje se balansiran unos hrane visoke hranljive vrednosti i umerene energetske gustine kao i odgovarajući nivo fizičke aktivnosti kako bi se očuvala energetska ravnoteža. Potrebno je voditi računa o dostupnosti, održivosti i ceni hrane koja se preporučuje stanovništvu, sve u cilju prihvatanja različitih geografskih, socio-ekonomskih i kulturnih razlika.

Piramida mediteranske ishrane predstavlja grafički prikaz, sa posebno istaknutim preporukama za konzumiranje određenih grupa namirnica, kao i preporukama za učestalost njihovog konzumiranja (dnevno, nedeljno ili manje učestalo). Mediteranska piramida ishrane rezultat je rada ekspertske grupe koja se bavi proučavanjem i davanjem preporuka vezanim za mediteranski način ishrane (Mediterranean Diet Foundation Expert Group) koja je osmislila i predložila današnji izgled mediteranske piramide ishrane i dala kratko, sažeto pisano uputstvo namenjeno opštoj populaciji, takođe vrlo primenjljiva i na naše, tradicionalno nemediteransko područje.